Збирка која говори о начину живота и привређивања, о материјалној и духовној култури Аранђеловчана, са краја XIX и у XX веку.
Као туристички центар, Аранђеловац и околина у великој мери су се развијали у складу са потребама становништва, али и разноврсне структуре посетилаца Буковичке бање.
Становништво околних села је у складу са развојем вароши давало на располагање своје ресурсе и усклађивало своје активности са потребама варошана и гостију.
У свим периодима трајања вароши осниване су бројне трговачке радње и кафане, занатске радионице, банке, а архитектура варира од вила европског типа до традиционалне куће са окућницом специфичне за Шумадију.
Аранђеловачка главна улица била је стециште, ток и оса кретања свих локалних живота. У њој су се налазиле скоро све радионице и радње, пијаца, све кафане и трговине.
Предмети збирке етнолошког одељења Народног музеја у Аранђеловцу су део руралне и урбане традиције становништва, припадају материјалној и духовној култури и подељени су у неколико подзбирки – занати, покућство, посуђе, текстил, фото архива, а значајан део су мајсторска, калфенска писма и потврде који су део подзбирке докумената.
Збирка која говори о начину живота и привређивања, о материјалној и духовној култури Аранђеловчана, са краја XIX и у XX веку.
Као туристички центар, Аранђеловац и околина у великој мери су се развијали у складу са потребама становништва, али и разноврсне структуре посетилаца Буковичке бање.
Становништво околних села је у складу са развојем вароши давало на располагање своје ресурсе и усклађивало своје активности са потребама варошана и гостију.
У свим периодима трајања вароши осниване су бројне трговачке радње и кафане, занатске радионице, банке, а архитектура варира од вила европског типа до традиционалне куће са окућницом специфичне за Шумадију.
Аранђеловачка главна улица била је стециште, ток и оса кретања свих локалних живота. У њој су се налазиле скоро све радионице и радње, пијаца, све кафане и трговине.
Предмети збирке етнолошког одељења Народног музеја у Аранђеловцу су део руралне и урбане традиције становништва, припадају материјалној и духовној култури и подељени су у неколико подзбирки – занати, покућство, посуђе, текстил, фото архива, а значајан део су мајсторска, калфенска писма и потврде који су део подзбирке докумената.
Збирка текстила садржи предмете традиционалног и урбаног одевања, текстилног покућства и обредних предмета од текстила.
У оквиру текстилног покућства издвајамо ћилиме и остале прекриваче, памучни мобилијар и хеклани и везени мобилијар.
Одевање садржи предмете градског костима, народне ношње и савремених одевних предмета после II светског рата.
Пре првог синтетичког материјала – керамике, посуђе је израђивано од дрвета и камена.
Многе посуде од дрвета су се дуго задржале у употреби код становника овог дела Шумадије.
Осим керамичког и дрвеног, значајан део збирке је и порцеланско, стаклено и метално/емајлирано посуђе, које је постајало део музејске збирке најчешће поклоном Аранђеловчана.
Најразноврснија подзбирка етнолошког одељења, која и најбоље одражава начин живота у Аранђеловцу и околини.
У овој подзбирци су предмети који су део намештаја (ормари, кревети, софре, сталци), предмети који су се користили за пољопривредне активности (раоници, мотике, грабуље, виле, секире, српови), као и предмети за обраду плодова и пољопривредних производа (мотовила за вуну, преслице, разбоји, пржуљи и млинови за кафу, мали кућни апарати).
Овде се налазе и предмети за чување намирница (бурад), украсни предмети покућства, осветљење, мобилијар везан за осигурање објеката (катанци и кључеви), као и разни лавори, кутије, шкриње, потковице.
Значајан део чине и бројни лични предмети – табакере, пљуваонице, футроле.
На наведеним адресама можете купити улазнице и резервисати посете музеју и другим локалитетима.
