На простору општина Аранђеловац и Топола регистровано је више десетина археолошких локалитета. Истраживања појединих налазишта, систематска или пробна, пружила су слику о животу на овом простору од праисторије до позног средњег века. Издвајају се:
Прва истраживана палеолитска станишта на територији Србије су Градац код Баточине и пећина Рисовача. Под руководством проф. др Бранка Гавеле археолошка и палеонтолошка ископавања у Рисовачи трајала су од 1953, с прекидима, до 1976. године. У пећинским наслагама откривени су трагови живота древних ловаца и сакупљача плодова који су у средњем палеолиту стварали мустеријенску културу. Своје склониште овде је нашла једна ишчезла људска врста, неандерталци, у периоду од пре 50.000 до пре 35.000 година.
Велики неолитски локалитет Дизаљка у селу Липовцу, и мањим делом у Брезовцу, један је од првих налазишта млађег каменог доба регистрованих у Србији, 1911. године, од стране професора Милоја Васића. Прва сондажна ископавања врши Народни музеј из Београда 1930. под руководством Миодрага Грбића, а затим 1931. и 1933. године у сарадњи са америчком експедицијом на челу са В. Фјуксом. После осам и по деценија Народни музеј у Аранђеловцу и Археолошки институт из Београда обновили су истраживања на Дизаљци. Поред објеката пронађени су бројни артефакти који припадају млађој фази неолита, винчанској култури.
Најезде Варвара у другој половини 4. века приморале су становништво насељено у нижим пределима да се сели на теже приступачне врхове околних планина и брда и утврђује их. Тако је настало утврђено насеље на једном од врхова Венчаца, које је уз прекиде коришћено све до 10/11. века. Прва ископавања овде су обављена 2002. године (Народни музеј у Београду, Музеј у Аранђеловцу), а од 2023. године Народни музеј у Аранђеловцу са ЗЗСК у Крагујевцу врши систематска истраживања. Отворен је део западног бедема са улазном капијом и кулама. Недалеко од Градине, 2018-2019. године истражена је касноантичка некропола која припада становницима овог утврђења.
Предање о последњем српском деспоту Павлу Бакићу и његовим “Дворима“ на Венчацу, били су повод за прва истраживања 2004. године на овом локалитету, где су касније (2011) откривени и остаци велике цркве са некрополом, у непосредној близини палате. Систематска археолошка истраживања која су у току започета су 2016. године, у организацији Народног музеја у Аранђеловцу.
Објекат под називом „Бакићеви двори“ подно планине Венчац истраживан први пут 2004. године навео је археологе да открију цркву са некрополом у непосредној близини двора, по чему локалитет и добија назив. Систематска истраживања која трају до данас започета су 2016. године у сарадњи Народног музеја у Аранђеловцу и Филозофског факултета у Београду под руководством проф. др Дејана Радичевића. На локалитету је откривена црква која архитектонски и стилски одговара периоду 14. века, о чему сведоче и фреске пронађене на очуваним зидовима и у грађевинском шуту које ближе датују цркву у средину овог столећа. Уз светињу, средњовековно становништво практикује сахрањивање које наставља да се изводи и након што црква престане да функционише и тиме ово место негује као култно, до почетка 19. века. Од 2023. године, истраживања на локалитету су усмерена на објекат под називом „Бакићеви двори“ који указује на резиденцијални тип грађевине са подрумском просторијом.
Остаци средњовековног манастира на Руднику у селу Манојловцима, у предању познатом као Ђурине ћелије, које турски пописи бележе у 16. веку, откривени су 2013. године и с прекидима се истражују до данас. Откопани су манастирска црква, конак и пратећи објекти, као и већи део некрополе. Црква је саграђена и осликана у време Деспотовине, првих деценија 15. столећа, а конак у турско доба, када је дозидана и припрата. У наосу су очуване веће површине средњовековног живописа. Манастир је напуштен крајем 17. века. На откривеним објектима тренутно се изводе конзерваторско-рестаураторски радови.
На наведеним адресама можете купити улазнице и резервисати посете музеју и другим локалитетима.
