Археолошка збирка у Аранђеловцу броји око 1000 артефаката из различитих периода људске цивилицазије, од праисторије до раног модерног доба.
Високо специјализована оруђа попут кремених листоликих и троугаоних шиљци, врхова камених копаља за лов на дивљач, кремених стругача за обраду коже и крзна и бројно коштано оруђе (бодежи, шила, игле…) сведоче да су наши далеки сродници из леденог доба били интелигентна и свесна бића која су се изванредно прилагођавала природном окружењу, али и мењала природу према својим потребама.
У млађе камено доба, неолиту, становништво је прешло на седелачки начин живота боравећи у трајним насељима. Бавећи се земљорадњом и сточарством, по први пут у својој историји људи сами производе храну и широко користе глину за израду разноврсних предмета. У раном и средњем неолиту на простору централног Балкана развија се старчевачка култура којој са подручја Аранђеловца припада насеље са локалитета Поља у селу Бањи. У позној епохи неолита, кроз читав један миленијум, траје винчанска култура, водећа неолитска култура југоисточне Европе. У збирци музеја чува се велики број предмета (керамичке посуде, тегови, антропоморфне и зооморфне фигурине, жртвеници, камено оруђе и оружје…) са локалитета Дизаљка-Липовац, Поповића орница- Стојник, Капетанове њиве- Белосавци и других
Употреба метала унеће корените промене у свакодневни и у духовни живот древних људских заједница на подручју централног Балкана. Постојање култура бакарног доба на овом простору потврђују налази из насеља са Ћелове главице у Орашцу. Реч је о градини, насеобини подигнутој на брежуљкастом узвишењу и утврђеној палисадом. Овој епохи припада и налазиште Учитељев предел – Човић гај у Копљарима са кога потиче значајан број покретних налаза, углавном примерци оруђа и фрагменти керамичких судова. Међу налазима бронзаног доба из Праисторијске збирке издваја се изванредан примерак бронзане секире израђене у техници ливења и ковања са локалитета Медна у селу Јеловику. Из гвозденог доба, којим се окончава праисторија као најстарија и најдужа епоха људске прошлости, потиче црно печена керамичка здела несвакидашње форме са налазишта Недића трло у Врбици.
Најбројнији предмети из наше збирке из периода антике и позног Римског царства потичу са Градине на Венчацу и оближње некрополе. По умећу израде издвајају се стаклене чаше, украсни коштани предмети, фибуле и, посебно, накит (прстење, наушнице, огрлице). Поред предмета за свакодневну употребу збирка поседује и камену пластику. Мермерни лав, део античке гробнице, пронађен у Горовичу, и глава жене из Горње Трешњевице исклесана у III веку.
Многи предмети су пронађени на касноантичким локалитетима за које се сматра да чувају остатке римским сеоских вила, какве су биле на Скендеровцу у селу Маскару, на локалитетима Ада Кале и Вићија у Белосавцима, и управо сведоче о карактеру ових налазишта: гвоздено оруђе и оружје, керамичке посуде за кување и чување хране, бронзани и сребрни новац…
Украсни и функционални предмети попут копчи, прстења, дугмади, перлица са ниски, као и предмета за свакодневну употребу као што су керамичке посуде и новац чине део средњовековне музејске збирке. Највећи број њих пронађен је на локалитету Дворине-Маџарско гробље и потиче из гробова са некрополе или из средњовековних слојева, док је мањи број са локалитета Ђурине ћелије. Посебно место у збирци заузимању фрагменти средњовековног зидног сликарства који сведоче о високом умећу зографа који су у 14. и 15. веку осликавали цркве на овом простору.
Бројни предмети из османског периода са оба локалитета указују на њихов живот и коришћење дуго након пропасти Српске државе.
Кустос Владан Миливојевић, археолог
На наведеним адресама можете купити улазнице и резервисати посете музеју и другим локалитетима.
